Foto: Kultura u blokadi/Fejsbuk
Vlasti u Srbiji kažnjavaju kulturnu scenu zbog podrške studentskim protestima: Grad Beograd poništio je ovogodišnji konkurs za sufinansiranje projekata u kulturi, nema ni rezultata konkursa Ministarstva kulture, a vojvođanski Sekretarijat za kulturu ukinuo je potporu nizu važnih manifestacija.
Društveno-politička situacija oduvek se odražavala na kulturnu scenu. Štoviše, kulturna scena, ako je ičemu, anticipirala je probleme i bila korak ispred, a neretko je ta koja je budila i pozivala na pobunu. U jeku studentskih protesta i blokada svedočili smo štrajku pozorišnih glumaca, aktivnom učešću muzičara na protestima, kao i blokadama ili, ako više volite, oslobađanjima Studentskog kulturnog centra (SKC) i dvorane Kulturnog centra Beograda (DKC).
Svedočili smo i mahanju crvenim rukavicama sa bina, delirijumu publike, ali toj se praksi po svemu sudeći lagano bliži kraj iz jednostavnog razloga – novca za kulturu nema, a očigledno ga neće ni biti. Posebno za one “neposlušne”. Osim ako se ne osmisli paralelni sistem, odnosno – jednostavno to zvuči – smeni vlast.
Vest iz Novog Sada kaže da je Sekretarijat za kulturu Pokrajinske vlade, kojom predsedava Maja Gojković, bivša ministarka za kulturu, odlučio ove godine da Sterijino pozorje, Akademija umetnosti, festival EXIT, Šekspir festival i Festival ekološkog pozorišta iz Bačke Palanke neće dobiti novac. Kao razlog su naveli da Sekretarijat ima obavezu da podrži i druge projekte, a da se navedeni već finansiraju sa različitih nivoa vlasti. Ono što od njih nećete čuti, a što je javna tajna, jeste da je razlog ukidanja potpora podrška studentskim protestima, posredno ili neposredno.
Što se Beograda tiče, gradski Sekretarijat za kulturu poništio je ovogodišnji konkurs za sufinansiranje projekata u kulturi, a nema ni rezultata konkursa Ministarstva kulture. Ono što od njih nećete čuti, a što je javna tajna, jeste da je razlog podrška kulturnih radnika i organizacija studentskim protestima, posredno ili neposredno. Ili, narodski rečeno, može im se.
Ovakva situacija dovodi u pitanje održavanje kulturnih programa, što će mnogi pozdraviti pitajući se šta će nam kultura kad se zemlja raspada, ali nekad je održavanje nekog festivala ujedno i protest, kao i najbolja moguća poruka i podrška. Bitef je jedan od festivala koji se zaslugom Jovana Ćirilova održavao živim i tokom ratova, sankcija, bombardovanja, podseća nas producentkinja Bitefa Ksenija Đurović. Dešavao se svake godine. A ove? Održavanje ovogodišnjeg Bitefa odloženo je, moguće je, za drugu polovinu novembra.
Nedaće su, pored političkih, finansijske prirode – iako jedno vodi ka drugom, kao što smo videli. Naša sagovornica napominje da je prošle godine potpora Grada Beograda festivalu iznosila 40 miliona dinara, odnosno oko 350 hiljada eura.
– Kroz javne nastupe sekretarke saznali smo da će nam budžet biti 30 miliona, a onda i 20 miliona dinara – kaže Đurović i dodaje da ne zna kako se očekuje da festival, koji inače ima program koji košta 1,5 miliona eura, bude napravljen sa nešto više od 100 hiljada eura.
Pored toga, mandat bivšem umetničkom direktoru Nikiti Milivojeviću nije produžen. Đurović naglašava da je Milivojević na toj poziciji bio tek dve godine, kao i da je ovo prvi put otkako je mandata umetničkih direktora da nekom nije ponuđen naredni.
Očekuje se da reditelj Miloš Lolić postane novi umetnički direktor, kao i da se potvrdi termin održavanja ovogodišnjeg festivala. Pitanje je mora li Bitefa biti i kakvog.
– Kako može Bitef da se desi, koji god da je to format, i da nema nikakav odnos prema ovom trenutku? To je onda ćaci-Bitef. Ja ne mogu tako da ga zamislim – iskreno će naša sagovornica koja priznaje da se pozorištem bavi samo zbog Bitefa.
– Generacije su videle na tom Bitefu nešto što nije konvencionalno ili tradicionalno pozorište i meni je užasno važna ta emancipatorska uloga Bitefa, ali ako više nije emancipatoran, za što se borimo? Koja je granica gde kažemo: “Ovako više ne može. Ovo nije to” – smatra Đurović.
Kroz javne nastupe sekretarke saznali smo da će nam budžet biti 30 miliona, a onda i 20 miliona dinara – kaže producentkinja Bitefa Ksenija Đurović i dodaje da ne zna kako se očekuje da festival, koji inače ima program koji košta 1,5 miliona eura, bude napravljen sa nešto više od 100 hiljada eura
U sličnoj situaciji je i filmski festival Slobodna zona, koji je obeležio 20 godina postojanja. Novca od Ministarstva kulture još nema, a direktor festivala Rajko Petrović kaže da će, bilo tog novca ili ne, festivala biti makar sa jednim prikazanim filmom. Ono sa čim se Slobodna zona još suočava jeste i blokada DKC Beograda, koji je ključan za nastanak festivala i gde gotovo da postoji znak jednakosti jer Slobodna zona jest dvorana DKC-a.
– Dvorana je trenutno u blokadi i ja se nadam da će se odblokirati do našeg festivala koji bi trebalo da bude u prvoj nedelji novembra – kaže Petrović.
On ističe da se Slobodna zona u 20 godina postojanja tamo nije suočavala sa cenzurom i problemima, koliko god filmovi bili “škakljivi”.
– Mi smo organski povezani sa DKC-om i ja bih voleo da što pre dođe do odblokiranja bioskopske sale, pa možda da se zauzme nešto drugo u okviru tog prostora, a nas da puste da organizujemo projekcije filmova i festivale. I u drugim prostorijama kulturnog centra mogu da se organizuju plenumi i obavlja bilo kakav politički angažman – smatra on.
Dodaje da ima smisla što su studenti ušli u SKC gde godinama nije bilo programa, dok za DKC Beograda kaže da je bio “180 odsto” u odnosu na SKC. Petrović veruje da je za publiku najveća vrednost ako se festival organizuje u bilo kom formatu, kao i da se organizuje prostor za dijalog publike i autora filmova. Njihova pozicija je drugačija u odnosu na Bitef jer Slobodne zone može biti i bez novca Ministarstva kulture ili Sekretarijata grada Beograda. Zato im je bitno da se održi kontinuitet.
– Ako ste u poziciji u kojoj su Slobodna zona i neki drugi festivali kao udruženja građana, da nemate zagarantovan nikakav prihod tokom godine, vi možete lako da dođete u situaciju da od Evropskog fonda medija, na koji ste aplicirali pre nego što su krenuli protesti, dobijete njihovu podršku, i šta sad? A tamo ste naveli da ćete imati 40, 50, 60 filmova. Šta da radite onda? Ako te pare vratite i odbijete, praktično ćete se ugasiti, pucati sami sebi, ne u nogu, nego u glavu. Mislim da je pitanje slobode i odgovornosti biti aktivan – zaključuje Petrović.
Ovde je trenutak da se podsetimo da se FEST ove godine nije održao, kao i da je odložen za septembar uz veliki znak pitanja. Ono što se održalo u SKC-u zvalo se Blokadni FEST i sa tim je probuđen uspavani duh tog festivala, primećuje Ksenija Đurović. Za nju borba za institucije ne predstavlja održavanje imena i festivala po svaku cijenu.
– To što smo pristajali na sve dovelo nas je do toga da kultura bude u ovakvoj poziciji. Mi doprinosimo tome da ona na neki način bude kažnjena i do ove mere marginalizovana – objašnjava.
Primećuje i jedan paradoks koji se ogleda u činjenici da nijedno pozorište nije formalno podržalo studente, iako su glumci bili u štrajku i iako su mahali crvenim rukavicama i porukama.
– Samo je SANU podržao studente i za mene je to jedna od top tri najneočekivanije stvari u kulturi ove godine – ističe Đurović.
Sa dodatne margine sve ovo prate predstavnici nezavisne kulturne scene, bez novca, ali i bez nade da bi novca za realizaciju predviđenih programa moglo biti. To primećuje i naša sagovornica koja napominje da opstanak Bitefa nije važniji od činjenice da je, recimo, plesna scena gotovo ugašena.
Đurović naglašava da je Bitef kao teatar jedna od retkih institucija koja jednom godišnje na mesec dana otvori svoja vrata nezavisnoj sceni, što je nekim ljudima jedina prilika da izvedu nešto u instituciji.
– Bitef treba da da glas onima koji nemaju tu priliku. Ako se to ne desi, to nije ta borba – zaključuje ona, a razume i zabrinutost i za održavanje festivala poput Slobodne zone.
– Ako napustiš polje rada kao polje borbe, šta ti onda ostaje? – pita se ona na kraju