Foto: Vedran Bukarica
U sredu uveče na ulici je pretučen student Pravnog fakulteta u blokadi Petar Živković. Dan kasnije u Studentskom gradu je napadnut Miloš Pavlović, lider „studenata koji žele da uče“. Za predsednika Republike prvi slučaj kao da se nije dogodio, ali je zbog drugog (koji je verovatno inscenirana provokacija) pokazao veliku zabrinutost, uz ocenu da je to stravično nasilje i linč.
U video poruci objavljenoj na društvenoj mreži Instagram, nakon razgovora sa Pavlovićem, Vučić je napadače na njega uporedio sa nacistima, a dešavanje u Studentskom gradu sa dešavanjima u Beču i Minhenu kasnih tridesetih godina prošlog veka, uz najavu da će se država obračunati sa izgrednicima. Uz video snimak, Vučić je objavio i natpis: „Bolje ćaci, nego naci.“
Velike natpise sa tim tekstom i nacističkim kukastim krstom, pripadnici SNS-a su okačili na Nišku tvrđavu i na ogradu njihovog kampa ispred Narodne skupštine u Beogradu. Time su grubo prekršili Zakon o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja. Umesto da odmah procesuira prekršioce ovog zakona, policija je podnela prijavu protiv narodnih poslanica koje su pokušale da ih uklone.
Predsednik je svojom izjavom veliki broj građana Srbije koji su nezadovoljni ovom vlašću i studente koji mesecima protestuju – nezadovoljni time što se ne utvrđuje odgovornost za pad renovirane nadstrešnice Železničke stranice u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi, a i zbog napada i proganjanja aktivista koji na to ukazuju – svrstao u isti koš sa Hitlerovim nacistima.
U pitanju je nezabeležena pojava – da predsednik Republike većinsku studentsku i populaciju pobunjene mladeži naziva nacistima suprotstavljajući im kao primer „ćacije“, „studente 2.0“, koji se zalažu za prekid studentskih blokada i povratak na nastavu, bez obzira na ispunjenje studentskih zahteva. U stvari, oni su samo izgovor režima za formiranje i održavanje nezakonitog kampa u centru Beograda. U njemu se po potrebi okupljaju predsednikovi lojalisti, ali i neke druge grupacije (na primer zabranjeni veterani JSO) i pojedinci iz navijačkih skupina ili sa kriminalnim dosijeima, gde ih kao svoju poslednju odbranu protivzakonito drži i štiti lično Vučić.
U agoniji odbrane svoje neograničene lične vlasti, aktuelni predsednik Republike veliku grupu mladih ljudi naziva nacistima. Da li on uopšte zna ko su i šta su bili nacisti, ili se samo poigrava rečima koje nekada mogu da učine više zla i povrede gore nego njegov zvučni top?
Mnogo puta je izostao konkretan i potpun odgovor na njegove manipulacije, neistine i grubosti, te pokušaje da izokrene, revidira ili relativizuje pojedine istorijske događaje iz naše savremene istorije. Studenti su ga u pogledu svojih dosadašnjih zahteva proglasili nenadležnim i kako zahtevi nisu ispunjeni – studenti zahtevaju izbore. Stoga više nema ni vremena ni potrebe za komunikacijom u rukavicama. On se grubo sveti studentima u blokadi i pobunjenoj akademskoj zajednici. Zbog toga je na njegovu besprizornu provokaciju, koja bi da nametne studentima da su nacisti i da je njihov znak nacistički kukasti krst, jedini primeren odgovor sadržan u naslovu ovog teksta: đaci, ćaci i predsednik naci. To je jedina realna procena stanja stvari.
Da se ne bismo spustili u potpunosti na predsednikov nizak kulturni i politički nivo i da bismo mu dali poslednju šansu da pristane na hitno raspisivanje izbora uz poboljšanje izborne regulative i uslova saglasno preporukama ODIHR-a – nećemo se ovaj put vraćati na njegove konkretne izjave iz prošlosti. Zna se njegova biografija srpskog radikala, delovanje i izjave iz 90-ih godina kada je bio blizak saradnik osuđenog ratnog zločinca Šešelja i kada je procenjivao koliko života Muslimana vredi jedan izgubljen srpski život itd – što ga mnogo više nego studente, koji su neprimereno reagovali i napali studenta Pavlovića, isprovocirani njegovim pojavljivanjem u Studentskom gradu, kvalifikuje kao „naci“ – nacistu.
Setimo se i da je lično Aleksandar Vučić, iako u sukobu interesa, a da bi zaplašio građane da ne učestvuju na veličanstvenim skupovima koje su studenti u februaru organizovali u Novom Sadu i u Kragujevcu – organizovao naci-šovinističku kampanju i kontra-miting protiv navodnog otcepljenja Vojvodine od Srbije sa jedinim ciljem da „drži društvo u strahu kako se ne bi bunilo protiv naprednjačkog kriminala“. (M. Bešlin)
Ponavljanje predsednikovih izjava od strane njegovih političkih trbuhozboraca (Vučevića, Brnabić, Lončara, Gašića i provladinih televizija i tabloida) očigledan su pokušaj relativizacije, obesmišljavanja i ponižavanja miliona žrtava nacizma i fašizma u 20. veku, kada se ti događaji, bez smisla i neprimereno, porede sa nemilim događajem u Studentskom gradu. Da je sve to organizovano radi progona određenih studenata u blokadi, govori i izjava osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja koji u emisiji TV Informera unapred navodi lične podatke studenata koji će zbog ovog slučaja biti uhapšeni.
Ovakvoj zloupotrebi procesnih ovlašćenja policije i tužilaštva studenti treba da se kategorično usprotive, jer će u suprotnom načiniti greške kao studenti iz Novog Sada i PSG-a kada nisu odmah protestovali povodom hapšenja, a posle i pritvaranja šest njihovih kolega 16. marta, a i svakog narednog događaja kada se primenjuju različiti profesionalni aršini policije, tužilaštva i suda. Na primer, za napadače koji su povredili Petra Živkovića, a koji se svi brane sa slobode.
Predsednik lično bi morao da odgovara za protivustavno ponašanje i politiku stalnog podgrevanja podela, mržnje i nasilja između pristalica režima i njegovih kritičara. On tako zatvara krug, ali i obeležava svoju političku karijeru posesivnim izjednačavanjem sebe i svojih najbližih pristalica sa državom. Kada Vlada, Narodna skupština, Ustavni sud, Agencija za borbu protiv korupcije, Državna revizorska institucija, Zaštitnik građana, a posebno Vrhovno javno tužilaštvo i Tužilaštvo za organizovani kriminal odluče da počnu samostalno i efektivno da obavljaju svoje nadležnosti, videće se koje su razmere zloupotreba, korupcije i kriminala u koje su upustio neko ko je po Ustavu trebalo samo da nas sve jednako predstavlja u zemlji i svetu.
Pomenimo i zahtev advokata M. Jovanovića da se ispita poslovna sposobnost Aleksandra Vučića, koji zahtev je Prvi osnovni sud u Beogradu odbacio, ali je našao da u navodima inicijative postoje elementi krivičnih dela, čije gonjenje se preduzima po službenoj dužnosti. Predmet je prosleđen Prvom osnovnom tužilaštvu. Postoji i zahtev BIRODI-ja Agenciji za sprečavanje korupcije da se utvrdi sukob interesa povodom predsednikovog angažovanja i učešća na lokalnim izborima.
Pri tome predsednik Republike ponovo pokazuje da je predsednik samo jednog dela građana Srbije, uprkos megalomanskim ambicijama da bude lider svih Srba, te da do Vidovdana napiše knjigu kako je pobedio obojenu revoluciju u Srbiji. Nema nikakvih dokaza da je reč o tome, s obzirom da se pod ovim izrazom podrazumeva promena režima i društvenog uređenja koja je početkom 21. veka zahvatila neke bivše sovjetske države, što je stvar prošlosti i nema veze sa studentskim zahtevima.
S druge strane, ima mnogo dokaza da aktuelni predsednik Republike zloupotrebljavajući funkciju na koju je izabran i državne resurse, kršeći načela i odredbe Ustava – nezakonito proziva i progoni političke protivnike i aktiviste koji mu se suprotstavljaju. On ih u svojim svakodnevnim TV monolozima naziva uvredljivim izrazima „izdajnici“, „ustaše“, „teroristi“, „rulja“, „boljševički blokaderi“, a u više slučajeva vrši i nedozvoljen spoljni pritisak na organe pravosuđa u pogledu postupanja u konkretnim slučajevima.
U otporu tome pojavila se grupa „Odbrana struke“ koja se sastoji od više stotina sudija i tužilaca koji su se, u svim slučajevima nedozvoljenih pritisaka predsednika Republike na pravosuđe nakon pada nadstrešnice i povodom studentskih zahteva – oglasili u javnosti imenom i prezimenom. Oni su podržali opravdane studentske zahteve, za razliku od pravosudnih saveta sudstva i tužilaštva koji nemaju inicijative i kuraži da to učine, nego podržavaju akcije Ministarstva pravde da sve pomenute autonomne aktivnosti pravosuđa, uključujući i štrajk Sindikata sudske vlasti, umanje, obesmisle i onemoguće.
Relativizacija jednog krivičnog dela i preuveličavanje drugog napada – manir je ovog režima i njegovog čelnika od kada su pre 13 godina došli na vlast, iako su poverenje na tasu izborne vage dobili na predsedničkim izborima sa obećanjem da će rešiti problem kriminala, korupcije, kao i 24 sporne privatizacije.
Ništa od toga nije urađeno, kriminalne grupacije su još više srasle sa režimom, a nasilje i ideološko-represivna kampanja su se, nakon pada nadstrešnice i velikog protesta u Novom Sadu, ali i pre i posle najvećeg političkog protestnog skupa u istoriji Srbije 15. marta u Beogradu, još više pojačali i pojačavaju se. To se posebno primećuje pred svaki veći događaj, poput lokalnih izbora u Zaječaru i Kosjeriću, koji bi uz pomoć studenata i nezadovoljnih građana mogli ugroziti apsolutni monopol na vlast vladajuće garniture.
Da bi studenti mogli u oktobru da nadoknađuju propušteno gradivo i da bi se nešto pokrenulo u višestruko blokiranim postupcima krivične odgovornosti za pad nadstrešnice, problem oko zakazivanja vanrednih izbora morao bi da se reši pre letnje pauze. Svi akteri bi najkasnije u toku septembra ili početkom oktobra izašli na birališta i dali svoj glas za studentsku listu ili za režim čiju će listu verovatno ponovo predvoditi Aleksandar Vučić. Nasuprot njima treba da se nađu svi koji misle kao žena sa malim detetom u rukama, koja se pred Sretenje pridružila studentskim kolonama koje su pešačile do Kragujevca. Na pitanje reportera N1 zbog čega to čini odgovorila je: „Da nenormalno ne bi postalo normalno.“
Trebali li više argumenata za hitnu odluku o parlamentarnim izborima ili hitnu ostavku predsednika Republike od ocene CRTE – zvaničnih posmatrača upravo završenih lokalnih izbora u Zaječaru i Kosjeriću. Na osnovu preliminarnih rezultata u Kosjeriću je lista „Ne damo Srbiju“ dobila 3.686 glasova, a „Ujedinjeni za Kosjerić“ 3.635 glasova. „Međutim, s obzirom na nivo nepravilnosti na biračkim mestima u Kosjeriću poništavanje rezultata samo na jednom biračkom mestu moglo bi da preokrene ovaj vrlo tesan rezultat“, kažu iz CRTE. U Zaječaru je SNS lista dobila 14.199 glasova, lista „Promene u koje verujemo“ 10.312 glasova i lista „Ujedinjeni za spas Zaječara“ 2.184 glasa, sa važnom napomenom CRTE da zbog nepravilnosti „rezultati glasanja ne odražavaju volju Zaječaraca“.
Sve izneto potvrđuje da je etiketiranje studenata koji su duboko nezadovoljni stanjem u zemlji i šest meseci u protestu, od strane predsednika Republike i njegovog režima kao „nacija“, u stvari najbesramnija zamena teza. Ovo je, nadamo se, poslednji nasilnički i protivzakoniti pokušaj da se, uz sve pretnje, ucene i neograničenu eksploataciju državnih resursa, sakrije nedvosmislena poruka studenata i građana Srbije: Srpska napredna stranka više nema legitimitet. U toku je borba za izbore, smenjivu vlast i demokratiju.
Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu penziji i nekadašnji član Visokog saveta sudstva.